Ma kako da proizvodimo struju – negativno utičemo na životnu sredinu, bilo da je reč o upotrebi vode, sagorevanju fosilnih goriva, ili odlaganju otpada iz nuklearnih elektrana. Međutim trend korišćenja energije iz obnovljivih izvora menja tu sliku i čini da naš život na koji smo navikli – ne šteti našoj okolini.
Dok tehnološki napredak u oblasti obnovljive energije omogućava sve efikasnije generisanje struje i sve veću energetsku nezavisnost potrošača – čisto generisana struja nikada nije izgledala dostupnija i isplativija.
Budućnost je u obnovljivim izvorima energije
Od hidroelektrana i plinskih turbina, preko biomase, energije vetra i geotermalne energije, solarne energije – danas postoje brojne tehnologije kojim se struja i toplota proizvode – bez ikakvog ili sa vrlo malim ugljeničnim otiskom.
Transformacija sa fosilnih goriva na obnovljive izvore je tek u povoju u mnogim delovima sveta, a termini poput demokratizacije snabdevanja strujom su gotovo nepoznati široj javnosti, međutim sudeći na osnovu trenutne situacije u vezi sa snabdevanjem fosilnim sirovinama, naša budućnost je svakako u obnovljivim izvorima energije.
Jeftinija, čistija, lokalno proizvedena struja
Energija proizvedena iz obnovljivih izvora poput sunca, vetra, vode ili biomase stvara preko 90% manje štetnih gasnih emisija u poređenju sa energijom proizvedenom iz uglja, i drastično pomaže da se smanji zagađenje vazduha.
Takođe, koristeći solarne panele ili drugu infrastrukturu za proizvodnju struje, potrošači danas mogu sami proizvoditi električnu energiju za svoje potrebe i tako ostvariti znatnu uštedu u troškovima za snabdevanje strujom.
Na taj način, potrošači postaju u sve većoj meri i proizvođači širom Evrope i ostatka sveta, doprinoseći time zdravijem prirodnom okruženju, sopstvenoj energetskoj nezavisnosti, kao i stabilnosti električne mreže.
Da li je struja iz obnovljivih izvora u potpunosti čista?
Instalacije za generisanje električne energije iz obnovljivih izvora ipak sadrže neka materijale koji se ne mogu u potpunosti i lako reciklirati, kao što su kadmijum, galijum ili indijum.
Takođe, hidroelektrane mogu uticati na prirodne vodotokove i floru i faunu ukoliko nisu brižljivo planirane i sagrađene.
Solarni paneli su možda i najkorisnije rešenje ako je reč o zaštiti životne sredine, ali se često u javnosti pokreće pitanje njihove stabilnosti – imajući u vidu da ne stvaraju struju tokom dana niti kada je oblačno.
Zašto je krajnje vreme da se stane na put zagađenju?
Globalno zagrevanje kao relativno skori fenomen preti da izmeni životnu sredinu, podigne nivoe mora i plavljenja kopna, promene u obrascima padavina i učestalim sušama i poplavama. Zagađivači vazduha, poput takozvanih gasova staklene bašte su odavno poznati i dežurni krivci za ovu pojavu, a najčešći izvor štetnih emisija jeste spaljivanje fosilnih goriva.
Štaviše, vazduh koji udišemo može biti štetan i za naše lično zdravlje – a ne samo za planetu. Hronične bolesti poput astme, moždanih i srčanih udara nastaju usled izloženosti nekvalitetnom vazduhu.
Da bi živeli kao zdravi ljudi na zdravoj planeti potrebno je da prihvatimo i primenimo savremena znanja i tehnologije iz oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Na taj način ljudi širom sveta mogu da postanu nezavisniji, da uštede značajan novac kroz umanjen račun za električnu energiju, kao i da pomognu da se ova planeta obnovi.