Uštedeti struju usred krize

Uštedeti struju usred krize

Procvat samostalne zelene proizvodnje iz sunčeve energije

Iako to još može da zazvuči nestvarno ali budućnost čitave industrije električne energije jesu – protrošači tj. potrošači struje koji su iskoristili mogućnost da postanu i proizvođači, a tehnologija koja će ovo omogućiti na globalnom nivou sasvim sigurno jesu – solarni paneli.

Protrošač, a ne samo potrošač

Nemati solarni sistem na južnoj strani krova zgrade bilo gde u svetu, pa i u našem regionu – postaje besmisleno. Nije reč samo o lako isplativoj investiciji i značajnim uštedama u troškovima snabdevanja strujom – već i o čistoj tehnologiji koja doprinosi očuvanju životne sredine, kao i stabilnosti čitave elektro-mreže. Ipak, do nedavnih promena zakonske regulative ovo kod nas nije bilo moguće niti isplativo, pa dok milioni protrošača u Evropi i regionu samostalno proizvode deo struje koja im je potrebna, u zemljama Jugoistočne Evrope, a pogotovo Balkana, tek šačica napredno mislećih preduzeća i domaćinstava se odvažilo na takav poduhvat.

 

Zahvaljujući napretku tehnologije proizvodnje solarnih panela, dostupnim kreditima i subvencijama za njihovu instalaciju, a pogotovo povlašćenoj otkupnoj ceni struje proizvedene na takav način, sve je više malih proizvođača električne energije koji na taj način umanjuju sopstvene račune za struju doprinose smanjenju emisije štetnih gasova i borbi protiv klimatskih promena.

Neophodnost energetske transformacije

Tržište električne energije se menja brže nego ikada ranije – potrošnja je u starom porastu, udeo fosilnih sirovina mora biti sve manji, a ekstremni vremenski uslovi poput suša utiču na proizvodnju u hidroelektranama. I pre energetske krize u Evropi distributeri su sa teškoćom održavali korak sa potrebama mreže, a sada ove poremećaje osećaju i krajnji potrošači – u vidu uvećanih računa za struju i strepnje da li će biti restrikcija u snabdevanju.

 

Vlasnici solarnih sistema za proizvodnju električne energije širom Evrope imaju mogućnost da proizvedenu energiju iskoriste ili skladište, da višak proizvedene energije vrate u elektro-mrežu, kao i da uvezu eventualni manjak električne energije sa mreže. Istovremeno, većina korisnika u energetski naprednijim zemljama ima mogućnost da u realnom vremenu prate sopstvenu proizvodnju i potrošnju i u svakom trenutku znaju koliko struje proizvode iz sopstvenih izvora, a koliko koriste iz distributivne mreže, kao i da upravljaju svojom potrošnjom.

 

Nažalost, u našem regionu, domaćinstva u glavnom ne mogu zaista proizvoditi struju za sopstvene potrebe – već je u celosti predaju u distributivnu mrežu, a na kraju meseca se u računu naknada za proizvedenu struju odbija od računu za struju. Korisnicima to deluje pomalo apsurdno – ali u slučaju restrikcije struje čak ni oni koji proizvode svoju struju neće biti izostavljeni.

Pogrešan trenutak za ulaganje? – Naprotiv!

Neko bi rekao da u takvim uslovima još nije trenutak za razmišljanje u ugradnji sopstvenih solarnih panela i da je samostalna proizvodnja struje među domaćinstvima i preduzećima tek u povoju. Takva isključivost bila bi ipak greška – jer je reč o trendu koji je širom sveta već uzeo maha, i pokazalo se da se itekako isplati – pa treba očekivati iz toga razloga i promenu zakonske regulative.


Reč je o tome da u vreme kada nestašica osnovnih sirovina u termoelektranama, kao i suša u hidroelektranama podiže cenu struje širom Evrope – imamo jedno novo, zeleno i praktično rešenje koje nam istovremeno može pomoći i da značajno uštedimo i da budemo u što većoj meri energetski nezavisni.

 

Postojeći sistem kod nas možda ne omogućava energetsku nezavisnost krajnjim korisnicima – ali svakako donosi ogromne uštede. Promenama zakonske regulative je za očekivati da će protrošačima i u našem regionu biti omogućeno da energiju koju proizvedu, skladište, koriste ili prodaju po potrebi.